Daniel Vamoš i Zoran Stanižan, autori sajta www.greenpoint.rs, dobitnici su nagrade „Moje zeleno delo” koju dodeljuje pokrajinski Sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine društveno odgovornim građanima, udruženjima, lokalnim samoupravama i privrednicima sa teritorije AP Vojvodine čije su akcije i projekti doprineli zaštiti i unapređivanju stanja životne sredine i održivom razvoju vojvođanske regije.

Nagrada na konkursu „Moje zeleno delo” | Opširnije

Decentralizacija, šta to bi?

U 2010. je doneto nekoliko dramatičnih odluka kada je reč o ekološkoj sudbini grada. Jedna od njih jeste davanje saglasnosti nadležnih organa na Studiju o uticaju asfaltne baze. U slučaju „Štrabagovog” čeda lokalna samouprava je načinila, svesno ili nesvesno, nekoliko propusta. Pokrajinci su presavili tabak i odlučili umesto nas.
Kako bilo, sasvim je jasno da je u Srbiji, kada je o važnim lokalnim ekološkim pitanjima reč, na snazi centralizacija: ili novosadizacija ili beogradizacija.

Povratak na prethodnu stranu

Grad dao zeleno svetlo za izgradnju nove asfaltne baze

„Štrabag” dočekao Godoa

Sekretarijat izdao rešenje po nalaogu pokrajinskih organa!?
Da li je ugrožen postupak davanja saglasnosti?
Uplitanje politike u struku

Olivera Subotić, sekretar gradskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine, urbanizam, građevinske i stambeno-komunalne poslove 19. jula donela je Rešenje o davanju saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za „Štrabagovu” investiciju vrednu 2.3 miliona evra, oličene u projektu izgradnje najsavremenije asfaltne baze u području južne industrijske zone. S njenim potpisom završio se administrativni deo ovog višegodišnjeg pančevačke ekološkog trilera.

Sada je uglednoj austrijskoj firmi otvoren put da unarednom periodu pribavi svu dokumentaciju neophodnu za instaliranje postrojenja. Sva je procena da tu neće biti nikakvih problema jer su lokalci već legli na rudu, pa će za par meseci duž Spoljnostarčevačke, u Strabag docekao Godoapravcu ruske Rafinerije, niknuti još jedno industrijsko postrojenje. Ova iznenadna odluka ekološko-urbanističkog veoma je interesantna iz više razloga. Kao prvo, gradski većnik zadužen za ekologiju Vladimir Delja iznenađen je ovakvim rešenjem slučaja asfaltne baze, kako je rekao, samo mu je saopšteno da je Olivera Subotić donela takvu odluku mimo njegovog znanja, a da se to sve desilo dok je on bio na godišnjem odmoru. Drugi razlog je taj što je ovo rešenje doneto na osnovu odluke Pokrajinskog sekretarijata za životnu sredine i održivog razloga od 13. jula, tj. pokrajinci su na osnovu „službenog nadzora” ukinuli pređašnje rešnje pančevačkog Sekretarijata (datiranog 1.juna) kojim je bio obustavljen postupak procene uticaja na životnu sredinu Projekta izgradnje asfaltne baze na teritoriji grada Pančeva.

A najzanimljiviji je treći razlog.

Glava i akt

Odbornici pančevačkog parlamenta su na dvadesetoj sednici Skupština grada Pančeva (održana 25. februara ) usvojili zaključak koji nalaže Gradskom veću da obavi uvid u celokupan postupak u vezi s asfaltnom bazom koju je firma „Vojvodinaput” nameravala da podigne u južnoj industrijskoj zoni, na parceli između „Petrohemije” i Starčeva. Gradonačelnica Vesna Martinović ja tada za skupštinskom govornicom zatražila glavu odgovornom licu koje je davanjem akta o urbanističkim uslovima za postavljanje asfaltne baze i izgradnju pratećih objekata u južnoj industrijskoj zoni u ime grada uslovno dalo saglasnost „Vojvodinaputu” da realizuje ovaj projekat.

Da podsetimo „Vojvodinaput Pančevo” i JK Direkcija su 2007. godine sklopili ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji kojim je ovo javno preduzeće obavilo sve što je bilo neophodno kako bi ova građevinska firma dobila akt o urbanističkim uslovima. Do danas, a prošlo je gotovo pola godine, većnici se nisu pozabavili skupštinskim zaključkom, niti je gradonačelnica našla krivca.

Pravo na samodlučivanje

Ako zanemarimo čisto ekološke razloge (npr. da li će asfaltna baza doprineti povećanju zagađenja iz južne industrijske zone?) i na „štrabagov” projekat pogledamo iz perspektive na koji je način ova austrijska firma dobila saglasnost na studiju, onda možemo zaključitit da je u ovom slučaju grubo prekršeno pravo lokalnih zajednica da same odlučuju o svojoj sudbini. Gradsko veće nije obelodanilo šta se sve dešavalo u kancelarijama i hodnicima gradske kuće u poslednje tri godine kada je reč o dobijanju saglasnosti na „Štrabagovu” studiju, i ko je to mrsio, zašto i u čijem interesu. Sasvim je jasno da je stvar izmakla kontroli jer su političari opasno upleli prste u slučaj asfaltne baze, s toga se za odluku Sekretarijata od 19. jula može slobodno reći da je politički motivisana.

Austrijska kompanija je za dve i po godine priložila dve studije o uticaju asfaltne baze na životnu sredinu. Prvu, koja je nadležnima data na uvid 2008. godine, „Štrabag” je povukao iz Strabag docekao Godoa„objektivnih razloga”, tj. povukao je zahtev za ocenjivanje studije o uticaju asfaltne baze na životnu sredinu i time je postupak za dobijanje građevinske dozvole obustavljen. Ti objektivni razlozi nisu navedeni, ali se zna, a i „Pančevac” je opširno pisao o tome, da prva tehnička komisija za ocenu studije, koju je oformio tadašnji opštinski Sekretarijat za zaštitu životne sredine, nije prihvatila ovaj dokument. Nadležni sekretarijat nije dao konačan sud jer je posle povlačenja „Štrabaga” čitav postupak obustavljen u januaru 2009. godine. Važno je istaći da se nekompletna studija ne sme prihvatiti jer može uslediti pokretanje postupka za utvrđivanje krivične odgovornosti nadležnih lica.

U januaru prošle godine „Štrabag” je ponovo podneo zahtev Sekretarijatu. Februara 2009. postupak je obnovljen. Austrijska građevinska kompanija priložila je novu studiju o proceni uticaja, a gradska vlast je izabrala novu tehničku komisiju. Tri člana tima su prihvatila ovaj dokument, dok su dva (predstavnici Sekretarijata za zaštitu životne sredine) bila protiv jer se na sastanku na kome je trebalo dati konačan sud nije raspravljalo o konkretnom predlogu odluke. Investitoru nije bilo jasno zašto druga priložena studija o uticaju asfaltne baze nije prihvaćena kada su je tri eminentna stručnjaka Tehničke komisije pozitivno ocenila.

Različita mišljenja

Da podsetimo, primedbe koje su predstavnici Sekretarijata izrekli odnose se na skladištenje sirovina, na utovar asfalta u kamione i nedoumicu to što se priložena emisija ove opasne materije odnosi na 120.000 tona, koliko „Štrabag” planira da maksimalno proizvodi tokom devet meseci (pri radu baze punim kapacitetom – 160 tona dnevno), a ne na 365 dana u godini. S druge strane, investitor tvrdi da princip utovara kamena u posebne boksove (zatvorene s tri strane), koji se primenjuje u zemljama EU, što je standard, nikako ne može dovesti do enormnog povećanja količine praškastih materija, niti će dramatično uticati na ukupno zagađenje u južnoj zoni.

Što se tiče nedoumice o emisiji opasnih materija tokom proizvodnje, menadžeri „Štrabaga” zastupaju stav da asfalt ne može da se proizvodi u zimskom periodu jer baza ne može da radi 365 dana i 24 sata dnevno, a kada je reč o emisiji VOC-a prilikom utovara asfalta u kamione, ona je veoma mala - tako stoji u studiji.

Ekonomski liberalizam

A vredno je spomenuti, da su investori tvrdili da za objekte ovakvog tipa nije neophodno podneti zahtev za utvrđivanje stepena uticaja postrojenja na zemlju, vazduh, vodu, biljni i životinjski svet, kao i na zdravlje ljudi, što nije tačno. Asfaltna baza pripada grupi radnih jedinica za koje se zna da imaju negativan uticaj na životnu sredinu.

Prva tehnička komisija osporila isključivost nadležnih u „Vojvodinaputu” kada je reč o izboru lokacije za gradnju asfaltne baze (alternativne lokacije se ne spominju). „Izbor lokacije je razmatran isključivo sa stanovišta pogodnosti za nosioca projekta” i investitor nije vodio računa o interesima građana Pančeva, Vojlovice i Starčeva, niti je uzeo u obzir dramatične podatke merenja, koji potvrđuju da je životna sredina (naročito u Vojlovici) preopterećena opasnim i zagađujućim materijama.

„Štrabag” je ugledna evropska firma koja gleda svoj interes i zato ne treba da čudi ovakvo njihovo ponašenje. Problem su naši lokalci: ovoga puta nisu dovoljno brinuli o interesima građana Pančeva, a ako im to pređe u naviku, onda smo...

Šta će biti ako minstar Oliver Dulić odluči da u „Petrohemiji” izgradi postrojenje za uništavanje opasnog otpada?