Daniel Vamoš i Zoran Stanižan, autori sajta www.greenpoint.rs, dobitnici su nagrade „Moje zeleno delo” koju dodeljuje pokrajinski Sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine društveno odgovornim građanima, udruženjima, lokalnim samoupravama i privrednicima sa teritorije AP Vojvodine čije su akcije i projekti doprineli zaštiti i unapređivanju stanja životne sredine i održivom razvoju vojvođanske regije.

Nagrada na konkursu „Moje zeleno delo” | Opširnije

Decentralizacija, šta to bi?

U 2010. je doneto nekoliko dramatičnih odluka kada je reč o ekološkoj sudbini grada. Jedna od njih jeste davanje saglasnosti nadležnih organa na Studiju o uticaju asfaltne baze. U slučaju „Štrabagovog” čeda lokalna samouprava je načinila, svesno ili nesvesno, nekoliko propusta. Pokrajinci su presavili tabak i odlučili umesto nas.
Kako bilo, sasvim je jasno da je u Srbiji, kada je o važnim lokalnim ekološkim pitanjima reč, na snazi centralizacija: ili novosadizacija ili beogradizacija.

Povratak na prethodnu stranu

Ruski NIS započeo radove na izgradnji novog postrojenja u rafineriji

Oni brinu za našu budućnost

Obim prerade nafte 4,8 miliona tona godišnje
Nova proizvodna tehnologije smanjiće emisiju štetnih materija

Pod sloganom „Mi gradimo budućnost”, u ruskoj Rafineriji nafte Pančevo u ponedeljak, 21. juna, na svečanoj ceremoniji, u prisustvu premijera Srbije Mirka Cvetkovića, njegovog prvog zamenika, ministra Ivice Dačića, ministara Petra Škundrića i Olivera Dulića, vojvođanskog premijera Bojana Pajtića, generalnog direktora „Gaspromnjefta” Aleksandra Djukova, kao i njegove ekselencije ambasadora Rusije u Srbiji Aleksandra Konuzina, zvanično su počeli radovi na podizanju savremenog proizvodnog pogona vrednog 396 miliona evra.

Aleksandar Djukov, generalni direktor „Gaspromnjefta”, i Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike Republike Srbije, potpisali su „Poslanicu za buduća pokolenja”, koja sadrži osnovne informacije o izgradnji procesnog sistema hidrokrekinga i hidroobrade, najvećeg objekta iz „Gaspromovog” programa modernizacije Rafinerije. Ovog puta nije bilo kamena temeljca, ali je, u skladu s novim svetskim trendom, u temelj budućeg industrijskog zdanja postavljena kapsula s poslanicom. Tako su, prema rečima ministra energetike, na simboličan način, ruska i srpska strana „ovekovečile ovaj veoma značaj dan za budućnost naše zemlje”.

Ugovorene obaveze

Realizacija ovog projekta predstavlja sastavni deo ugovora o kupoprodaji 51 odsto akcija NIS-a, koji su Republika Srbija i „Gaspromnjeft” potpisali 24. decembra 2008. godine, a sam ugovor je deo međudržavnog sporazuma Rusije i Srbije u oblasti energetike.

Postrojenje za blagi hidrokreking i hidroobradu doprineće povećanju obima prerade nafte do maksimalnog kapaciteta od 4,8 miliona tona godišnje, čime će biti zadovoljene potrebe srpskog tržišta, a ruskom NIS-u biće omogućen izvoz derivata i u zemlje balkanskog regiona. Oni brinu za nasu buducnostPuštanjem u rad novog postrojenja ruski NIS će u potpunosti preći na proizvodnju motornih benzina i evrodizela 5, sa sadržajem sumpora do 10 ppm, što odgovara ekološkim zahtevima Evropske unije i Srbije. Plan „Gasproma” jeste da se ostvari obim proizvodnje motornih benzina od 638.000 tona godišnje i da se znatno poveća zastupljenost domaćeg evrodizela na srpskom tržištu jer će se nakon izgradnje novog kompleksa u pančevačkoj Rafineriji proces proizvodnje sa sadašnjih 230.000 tona povećati na 1,5 miliona tona godišnje. Početak rada kompleksa planiran je za treći kvartal 2012. godine, što u potpunosti odgovara programu modernizacije NIS-a i u skladu je s preuzetim obavezama.

Ekološki standardi

Pored ekonomskog interesa, izgradnja kompleksa ima i važan ekološki aspekt, naročito kada je reč o rešavanju problema višedecenijskog aerozagađenja našega grada. Prema rečima investitora, primena nove proizvodne tehnologije smanjiće emisije štetnih materija (lako isparljivi ugljovodonici, oksidi sumpora i oksidi azota i čvrstih čestica) jer tehnička rešenja u procesu hidrokrekinga i hidroobrade gotovo kompletno uklanjaju sumpor iz motornih goriva. S druge strane, novi sistem za rekuperaciju sumpora omogućiće smanjenje količine industrijskog zagađenja iz Rafinerije nafte Pančevo do nivoa od 32.800 tona godišnje.

U prvoj fazi prerade u novom sistemu obavljaće se prečišćavanje kiselih procesnih voda, a nakon toga one će biti usmeravane u „Petrohemiju” na finalnu obradu tako da više neće biti problema prilikom biološkog tretmana u komšijskim bazenima, naročito u egalizacionom bazenu.

U punom trku

Pripremni radovi na modernizaciji Rafinerije nafte u Pančevu počeli su odmah nakon potpisivanja kupoprodajnog ugovora s „Gaspromnjeftom”. U septembru 2009. godine zaključen je ugovor s generalnim izvođačem projekta izgradnje hidrokrekinga – kompanijom „CB & I Lummus”.

Kako kažu ljudi iz ruskog NIS-a, od tada se mnogo radilo. Urađeni su projektno-istraživački radovi, ekološka ispitivanja uticaja projekta na životnu sredinu, i zaključeni su ugovori za isporuku osnovne opreme – peći, centrifugalnih pumpi, reaktora, vodoničkog uređaja, separatora, klipnih kompresora i rezervoara u ukupnom iznosu od preko 160 miliona evra, kao i još mnogo toga što je veoma važno za realizaciju čitavog posla. Jedan od njih jeste i arheološko ispitivanje terena, tako da Zavod za zaštitu spomenika kulture Pančeva, zajedno s kompanijom NIS, od maja obavlja arheološka iskopavanja na mestu. Osamdesetih godina na teritoriji Rafinerije nafte u Pančevu, tokom izvođenja građevinskih radova, obavljana su iskopavanja, i tom prilikom otkrivene su tri nekropole: ostaci kremiranih ljudi kulture Gava (kasno bronzano doba, otprilike 1.200–900. godine p. n. e.), ostaci kremiranih ostataka belegiške kulturne grupe (kasno bronzano doba, 1.300–850. godine p. n. e.) i skeletni ostaci kulture sarmatskih plemena (III–V veka n. e.) u rejonu Vojlovice, 600 metara od starog korita Dunava.

Druga strana medalje

Iako su se domaćini svojski potrudili da početak realizacije najveće investicije u Srbiji protekne glamurozno, provala oblaka naterala je članove srpske i ruske delegacije da brže-bolje napuste fabrički krug.

Bilo je tog 21. juna i crvenih tepiha, šampanjca, poklona, ali i policajaca u civilu. Svirao je i vojni orkestar. Smenjivale su poznate srpske i ruske kompozicije, a poseban utisak na starije predstavnike medija ostavio je Lenjinov posmrtni marš. Da organizator ništa nije prepustio slučaju, govori i to da su crkveni velikodostojnici iz dve pravoslavne crkve osveštali temelje budućeg postrojenja.

S druge strane, dok je većina prisutnih s nevericom gledala u tamne oblake iznad Rafinerije, generalnom direktoru „Gaspromnjefta” Aleksandru Djukovu kiša je ulila nadu i on je rekao: „Jedna ruska poslovica kaže da će posao koji se započne kišom sigurno biti i završen”.

Kršenje zakona

Procenjuje se da su Rusi odlučni u nameri da ispoštuju ugovorene obaveze i da će, kako stoje stvari, s kišom ili bez nje, čitav posao biti završen 2012. godine. Međutim, zabrinjava to što niko od građana Pančeva nije imao priliku da pročita studiju o uticaju ovog postrojenja na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Činjenica je da niko ne može da ospori navode licencora da će primenjena tehnologija obezbediti sve važeće evropske kriterijume, ali srpski zakon jasno kaže da investitor mora da organizuje javnu raspravu u kojoj će šira javnost imati priliku da se detaljno upozna sa studijom. Ona mora biti dostupna onima koji su zainteresovani za njen sadržaj. Ovog puta to nije bio slučaj. Nakon uvida u ovaj važan ekološki dokument, nadležni iz Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja odobrili su Rusima gradnju. E sad, postavlja se pitanje da li su ministar Oliver Dulić i njegovi saradnici detaljno proučili projekat i da li im treba verovati na reč.

Setimo se samo da je taj isti ministar pre nekoliko godina na telefonskoj sednici Vlade Srbije glasao za privatizaciju NIS-a pošto je za manje od pola sata „detaljno” proučio celokupan ugovor.

Rusi i Nemci

Zanimljivo je da preko puta rafinerijskog gradilišta već nekoliko godina leže delovi „Štrabagove” neizgrađene asfaltne baze i da se još ne zna da li će nemački koncern presaviti tabak i zanavek otići iz našeg grada. Činjenica je da je neko iz vlasti nekada nekome nešto obećao, pa sada niko ne može da rasplete muku zvanu asfaltna baza. Malo je čudno to što su „lokalci” olako prepustili ekološkom ministarstvu sudbinu modernizacije NIS-a i očigledno proceduralno kršenje zakona, a s Nemcima zbog iste stvari teraju mak na konac.

Istorijska navika je čudo. Izgleda da će Rus uvek biti brat Rus, a da će Nemac zauvek biti Nemac.

Napokon modernizacija, ali...

Vesna Martinović, gradonačelnica Pančeva, nije krila zadovoljstvo zbog početka radova na modernizaciji proizvodnje jednog dela južne industrijske zone:

– Prvi utisak koji se nameće jeste činjenica da se posle dve decenije izostanka ozbiljnog investiranja u Rafineriju nafte Pančevo konačno krenulo s mrtve tačke. Očekujem da će se poštovati rokovi koji su predviđeni projektom, kao i ekološki standardi. Naime, činjenica je da ništa nećemo uraditi ako proširimo industrijski kompleks i otvorimo nova radna mesta, a sve to utiče na dodatno zagađivanje životne sredine. Ipak, nadam se da je ovo dobar početak jednog projekta, ali budno ćemo pratiti šta se dešava i bićemo zadovoljni samo ako se ispoštuje sve što je dogovoreno.

Nova radna mesta

O radovima u Rafineriji predsednik Skupštine grada Pančeva Tigran Kiš kaže:

– Drago mi je da je pokrenut proces modernizacije Rafinerije nafte Pančevo. Ona će dovesti do rešavanja naših nagomilanih ekoloških problema, a ujedno će doći i do povećanja broja radnih mesta u Rafineriji. Čini mi se da bi bez ove modernizacije budućnost Rafinerije bila dovedena u pitanje.