Daniel Vamoš i Zoran Stanižan, autori sajta www.greenpoint.rs, dobitnici su nagrade „Moje zeleno delo” koju dodeljuje pokrajinski Sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine društveno odgovornim građanima, udruženjima, lokalnim samoupravama i privrednicima sa teritorije AP Vojvodine čije su akcije i projekti doprineli zaštiti i unapređivanju stanja životne sredine i održivom razvoju vojvođanske regije.

Nagrada na konkursu „Moje zeleno delo” | Opširnije

Zelena oaza i ekološke fatamorgane

Kada je reč o zagađenju, situacija u gradu i dalje je daleko od prihvatljive, ali je upravo 2009. godine lokalna samouprava u saradnji s našim prijateljima iz Italije, pančevačkim javnim preduzećima, gradskim ustanovama i privatnicima, bez pomoći zagađivača, uspela da uradi jednu sjajnu stvar. Reč je o obeležavanju 22. aprila, Svetskog dana planete Zemlje, kada je u našem gradu ponovo rođena Narodna bašta.

Povratak na prethodnu stranu

O Keniji i pančevačkim mukama

Lepota najrobijske misli

Ministar zaštite životne sredine Oliver Dulić lepo priča, ali kontra radi • Prvi srpski ekolog nanosi štetu svetskom zelenom pokretu • Sledeće nedelje poslanici će raspravljati o setu ekoloških zakona • Gradska vlast ostaje bez zlatne koke?

Republika Srbija preuzela je dvogodišnje predsedavanje Programu Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), krovnom telu Ujedinjenih nacija za pitanja životne sredine. Ministar životne sredine i prostornog planiranja dr Oliver Dulić jednoglasno je u Najrobiju (Kenija) izabran za www.unep.com: Dulic prvi ekolog svetapredsednika Upravnog saveta, najvažnijeg organa UNEP-a, koji čine ministri za zaštitu životne sredine zemalja članica UN. Obraćajući se prisutnima ministar Dulić zahvalio je na ukazanom poverenju i najavio da će naredne dve godine obeležiti pokušaji da se kroz unapređivanje životne sredine svet izbori s globalnom finansijskom krizom.

Sasvim je jasno da je Dulićeva „najrobijska misao” potpuno u skladu s idejom koju je na svetsku ekološku scenu doneo novoizabrani američki predsednik Barak Obama. Tamnoputi lider predočio je američkoj i svetskoj javnosti da „paket mera izlaska iz ekonomske krize” jednim delom mora biti zasnovan na većem korišćenju obnovljivih izvora energije kako bi se „seka” (svetska ekonomska kriza) zauzdala. Prvi srpski ekolog međ svetskim zvanicama propagira ideju američkog predsednika i jasno podržava „zelene”, koji vode borbu protiv „plavih” (oni koji omalovažavaju posledice globalnog zagrevanja).

Inicijativa nezadovoljnih

Međutim, svetski ekološki lideri nemaju pojma o tome da je srpski ekološki lider u samo nekoliko poslednjih meseci, zbog sprovođenja srpskog državnog interesa, naneo štetu svetskom zelenom pokretu. To se naročito odnosi na sramne tačke Ugovora o prodaji NIS-a koje novog vlasnika oslobađaju bilo kakve odgovornosti za eventualna epizodna zagađenja, ili na onaj deo ovog dokumenta u kome se država Srbija obavezala da će Rusima dati garanciju da sadašnji procesni sistemi u ruskoj Rafineriji nafte Pančevo ispunjavaju sve propisane ekološke standarde. Ali tu nije kraj.

Paraćinci u akciji

Poslanici Narodne skupštine Republike Srbije od ponedeljka, 23. februara, vodiće raspravu o 15 ekoloških zakona. Ministar za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić kaže da su „svi predloženi zakoni u skladu s direktivama Evropske unije”. Koliko su neki od njih evropski (to se naročito odnosi na predložene izmene i dopune krovnog zakona koji reguliše oblast zaštite životne), najbolje pokazuje inicijativa koju je pokrenula Opština Paraćin pred parlamentarnim odborom za zaštitu životne sredine da se odbace pojedini članovi iz Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine. Pojedinim predloženim izmenama znatno se ograničavaju mogućnosti lokalnih samouprava da propisuju naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine.

Verovali ili ne

Nadležni u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja smatraju da opštine neće biti zakinute i da će biti dovoljno novca za sve projekte zaštite životne sredine. Takođe, tvrde da je lokalnim samoupravama ostavljena zakonska mogućnost da, pored države, i oni oporezuju zagađivače. Tako u članu 47. Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine stoji da „jedinica lokalne samouprave može po zakonu da iz okvira svojih prava i dužnosti propiše naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine”. Obveznici plaćanja ove naknade mogu biti samo „imaoci prava svojine na stambenim i poslovnim zgradama, stanovima i poslovnim prostorijama koji se koriste za stanovanje, odnosno obavljanje poslovne delatnosti”.

Predloženim članom 47. briše se i odredba postojećeg Zakona o zaštiti životne sredine (član 87) koja je gradovima i opštinama dala mogućnost da „jedinica lokalne samouprave sa statusom Zirafe uskoro i na ledini pored rafinerije?ugrožene životne sredine može propisati naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine i za vlasnika teretnog vozila, odnosno za pravno i fizičko lice koje obavlja poslove prevoza i transporta nafte i naftnih derivata, kao i sirovina, proizvoda i poluproizvoda hemijskih i drugih opasnih materija iz industrije ili za industriju na njenoj teritoriji”.

Inicijativa ne isključuje usvajanje onih izmena koje će urediti ovu oblast i omogućiti efikasnu kontrolu i sprečavanje zloupotreba. Prema mišljenju predstavnika Opštine Paraćin, prosto je neprihvatljivo da se zbog negativnih primera iz prošlosti, kada su pojedine lokalne samouprave propisivale enormne iznose lokalne „eko-takse” za neke strane investitore, donesu takva zakonska rešenja koja će direktno uticati na finansijsku sposobnost lokalnih zajednica da realizuju planirane aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine.

Ovo je posebno važno ako se ima u vidu da je Evropska unija negativno ocenila dosadašnji nivo ukupnih ulaganja naših lokalnih samouprava u projekte zaštite životne sredine. S druge strane, mnoga predložena rešenja u suprotnosti su s rešenjima iz drugih zakona kojima će se veliki deo nadležnosti i obaveza prebaciti na lokalni nivo. Inicijativu Opštine Paraćin podržava i Stalna konferencija gradova i opština.

Umanjeni budžetski prihodi

Jedna od Dulićevih mera za „dovođenje stvari u red” jeste da se izmeni odredba Zakona o zaštiti životne sredine koja je definisala raspodelu prihoda od naknade za korišćenje prirodnih vrednosti i troškova sanacije i rekultivacije degradiranog prostora. Ranije se ovaj novac prikupljen od zagađivača delio u odnosu 60 prema 40 odsto. Veća količina novca išla je u eko-fondove lokalnih zajednica, dok je manji deo završavao je u budžetu Republike. Međutim, ekološko ministarstvo Nacrtom zakona o zaštiti životne sredine predlaže da se postojeći član Zakona izmeni tako da se ovi prihodi podele u obrnutom odnosu – 60 odsto državi, a 40 odsto opštinama.

To znači da će biti manje novca za opštinske eko-fondove nego dosad, tj. manje ulaganja u sanaciju ekoloških posledica. Ako se tome pridoda i smanjenje prihoda od 10 odsto na osnovu naknade za zagađivanje životne sredine i ukidanje odredbe člana 87. Zakona o zaštiti životne sredine koja definiše da jedinica lokalne samouprave može iz okvira svojih prava i dužnosti propisati naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine, tzv. taksu na točkove, onda je sasvim jasno da će grad Pančevo biti na velikim mukama, jer je realizacija većeg dela infrastrukturnih projekata dovedena u pitanje. Poznato je da pančevačka eko-taksa predstavlja zlatnu koku za lokalnu vlast, naročito kada je bilo neophodno obezbediti sredstva za kapitalne investicije.

Zagađivači u plusu

Ovo poslednje Dulićevo rešenje krajnje je neekološko i sasvim u suprotnosti s osnovnim evropskim principima zbog toga što je, kako je predloženo članom 47. Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine (videti tekst „Verovali ili ne”), dozvolio da građani Pančeva ubuduće plaćaju taksu na život u najzagađenijem gradu u Evropi. Značajno je napomenuti da ukupan iznos koji fabrike iz južne zone na osnovu naknade za zagađenje izdvajaju na godišnjem nivou ne prelazi 300.000 evra, a s druge strane u pančevački budžet slilo se oko tri miliona evra samo na osnovu gradske uredbe o plaćanju tzv. takse na točkove.